UJEDINJENA OPOZICIJA OPŠTINE ŠID

Pitanja i odgovori o budžetu opštine Šid za 2026. godinu

Odgovara: Ekonomski tim Ujedinjene opozicije opštine Šid

❓ 1. Šta je u suštini budžet za 2026. godinu? Da li je „bolji“ od budžeta za 2025?

Ekonomski tim UO: Formalno gledano, budžet za 2026. planiran u iznosu od 1.621.426.545 dinara, je veći od budžeta za 2025. – za otprilike 8–9%. Na prvu loptu, vlast će reći: „Budžet raste, znači da idemo napred.“

Međutim, ključ je u sledećem:

• taj rast je gotovo u potpunosti posledica inflacije, rasta cena i opštih smernica Ministarstva finansija,
• struktura rashoda je skoro identična kao 2025:
  • administracija i dalje jede najveći deo,
  • lokalni ekonomski razvoj je na nuli,
  • sela, poljoprivreda i zdravstvo dobijaju mrvice.

Zato mi ovaj budžet zovemo „budžet održavanja, ne budžet razvoja“. On održava postojeći sistem u životu, ali ne menja kvalitet života građana.

❓ 2. Šta znači da je planiran deficit od ~127 miliona dinara? Da li se opština zadužuje?

Ekonomski tim UO: U računu prihoda i rashoda za 2026. planiran je deficit od oko 127 miliona dinara. To znači da će rashodi biti veći od prihoda za taj iznos.

Vlast kaže da će se taj deficit u potpunosti pokriti iz „neutrošenih sredstava iz prethodnih godina“ – dakle, ne planira se novo kreditno zaduženje. To zvuči odgovorno, ali problem je u tome kako su ta neutrošena sredstva nastala.

Konkretno:

• 2025. godine opština je dobila oko 120 miliona dinara za atarske puteve i sanaciju deponija,
• projekti nisu realizovani, putevi nisu sređeni, deponija nije sanirana,
• taj novac sada stoji kao „neutrošen“ i ulazi u priču o pokrivanju deficita.

Znači: višak nije nastao zato što su štedeli, već zato što nisu uradili ono za šta je novac bio namenjen.

To je suštinska razlika između:

• odgovornog viška (posledica štednje i efikasnosti) i
• lažnog viška (posledica nerada i kašnjenja u projektima).

❓ 3. Na čemu se uopšte zasniva budžet Šida? Odakle dolazi većina novca?

Ekonomski tim UO: Struktura prihoda je tipična za siromašnu opštinu bez jasne razvojne politike:

1. Porez na zarade – najveći pojedinačni izvor. To znači da budžet zavisi od toga koliko ljudi je zaposleno i kolike su plate u postojećim firmama i javnim ustanovama.
2. Porez na imovinu i druge lokalne takse – značajan, ali ne dominira.
3. Transferi sa republičkog i pokrajinskog nivoa – deo ide na tekuće, deo na kapitalne projekte.
4. Prihodi od prodaje imovine – mali, gotovo simbolični.

Šta je tu problem?

• Nema novog kvaliteta: nema porasta prihoda zbog novootvorenih fabrika, ozbiljnih investicija ili novih industrijskih zona.
• Opština praktično ne koristi svoje potencijale – ni geografske (granica, koridor), ni poljoprivredne, ni turističke.

Zaključak:

„Budžet raste zato što se sve u državi poskupelo, ne zato što je Šid postao razvijenija opština.“

❓ 4. Kažete da ovo nije razvojni budžet. Šta bi po vama bio razvojni budžet?

Ekonomski tim UO: Razvojni budžet bi imao tri jasne stvari:

1. Snažan program lokalnog ekonomskog razvoja – sa konkretnim sredstvima za privlačenje investitora, razvoj zona, podršku malim i srednjim preduzećima, startapovima, porodičnim firmama.
2. Jasne kapitalne projekte – putevi, vodovod, kanalizacija, škole, vrtići, dom zdravlja, sportski tereni – sa rokovima i iznosima koji pravi razliku na terenu.
3. Javnu, merljivu viziju – šta se želi postići za 3–4 godine: koliko novih radnih mesta, koliko kilometara puteva, koliko dece više u vrtićima, koliko manje nelegalnih deponija itd.

U budžetu za 2026. mi toga nema:

• program „Lokalni ekonomski razvoj“ ima 0 dinara,
• veliki broj kapitalnih investicija ili uopšte ne postoji ili su to sitni i kozmetički projekti,
• nema ciljeva – samo se navode cifre, bez očekivanog efekta.

Zato kažemo: ovo je budžet administracije, a ne budžet razvoja.

❓ 5. Koliko novca ide na administraciju? Zašto stalno insistirate na tome?

Ekonomski tim UO: Program „Opšte usluge lokalne samouprave“ dobija oko 403,8 miliona dinara, što je:

• približno četvrtina (oko 25%) celog budžeta.

Tu ulazi:

• plata administracije,
• troškovi zgrada, službenih vozila, goriva, komunalija,
• razne usluge po ugovoru (računovodstvene, IT, advokatske, savetodavne, održavanje sistema…),
• reprezentacija, konferencije, putovanja.

Još važnije:

• rashodi za zaposlene rastu i po udelu u budžetu – zauzimaju sve veći deo kolača,
• uopšte se ne vidi ozbiljan pokušaj racionalizacije – digitalizacija, spajanje službi, smanjenje nepotrebnih funkcija.

Kada četvrtina budžeta ode na administraciju, praktično dobijamo sledeću poruku:

„Prvo hranimo aparat, pa šta ostane – to je za građane.“

Mi smatramo da je to pogrešno – sistem je postao sam sebi svrha.

❓ 6. Šta je sa programom „Lokalni ekonomski razvoj“?

Ekonomski tim UO: To je možda najporazniji podatak.

Za 2025. godinu – 0 dinara.

Za 2026. godinu – opet 0 dinara.

To praktično znači da:

• opština nema nikakav budžetski alat za razvoj privrede,
• nema novca ni za osnovno:

• pripremu industrijskih zona,
• subvencije za nova radna mesta,
• programe podrške malim i srednjim preduzećima,
• programe samozapošljavanja i startapove,
• organizovano pisanje projekata za evropske i druge fondove.

Drugim rečima:

Šid je u budžetu 2026. odustao od planskog razvoja ekonomije.

To je najopasniji dugoročni signal, jer bez nove ekonomske vrednosti, sutra neće biti ni većih plata, ni većeg budžeta, ni boljih usluga.

❓ 7. Kako prolaze sela i poljoprivreda u ovom budžetu?

Ekonomski tim UO: Program „Poljoprivreda i ruralni razvoj“ dobija oko 30,6 miliona dinara, što je:

• manje od 2% ukupnog budžeta.

Za opštinu:

• koja ima veliki broj sela i atara,
• u kojoj su atarski putevi u katastrofalnom stanju,
• u kojoj se decenijama poljoprivreda smatra ključnom granom – to je poražavajuće malo.

Nadalje, dodatni problem je:

• oko 120 miliona dinara dobijenih 2025. za atarske puteve i sanaciju deponije stoji neutralisano – projekti nisu urađeni, putevi nisu sređeni, deponija i dalje postoji.

Znači:

1. malo se planira,
2. i to malo što se obezbedi – ne troši se na vreme.

Naš predlog:

Program „Poljoprivreda i ruralni razvoj“ treba da bude minimum 5% celog budžeta.

Na budžet od 1,62 milijarde to je oko 80 miliona dinara – dvostruko više od sadašnjeg nivoa.

Sa 5% bi se moglo:

• svake godine ozbiljnije uređivati mreža atarskih puteva,
• raditi na sistemima odvodnjavanja i kanala,
• podršavati poljoprivredna gazdinstva (sufinansiranje mehanizacije, protivgradnih mreža, plastenika…),
• finansirati lokalne zadruge i kooperative.

To je mera koja bi stvarno promenila život u selima.

❓ 8. Kakva je situacija u obrazovanju – osnovne i srednje škole?

Ekonomski tim UO: Udelu u budžetu:

• osnovno obrazovanje – oko 5,6%,
• srednje obrazovanje – oko 1,1%.

Problem je što, u odnosu na 2025. godinu:

• osnovno obrazovanje dobija manje para,
• srednje obrazovanje dobija znatno manje para – radi se o ozbiljnom padu planiranih sredstava.

U praksi to znači da će škole:

• i dalje raditi u zastarelim zgradama,
• imati problem sa grejanjem, krovovima, sanitarijama,
• teško nabavljati savremenu IT opremu, didaktiku, sportske rekvizite,
• biti ograničene u ulaganjima u dvorišta, sale i bezbednost.

Obrazovanje je investicija sa najdužim efektom. Kada ga sistematski guramo u drugi plan, spremamo se za budućnost u kojoj:

• mladi odlaze,
• oni koji ostaju nemaju ni znanje ni veštine da dignu opštinu.

❓ 9. Gde je u svemu tome zdravstvo?

Ekonomski tim UO: Program „Zdravstvena zaštita“ dobija oko 4,99 miliona dinara, što je:

• samo 0,3% budžeta.

Da, primarna zdravstvena zaštita je formalno u nadležnosti Republike, ali to ne znači da opština ne može:

• da obnavlja i oprema ambulanate po selima,
• da pomaže infrastrukturne radove u Domu zdravlja,
• da podrši preventivne programe (skriningi, edukacije, mentalno zdravlje…),
• da sufinansira dodatne doktore ili specialiste na terenu.

Sa 0,3% budžeta praktično se šalje poruka:

„Zdravlje građana nije tema kojom se lokalna vlast suštinski bavi.“

❓ 10. Ekologija – da li je konačno prioritet ili samo politički projekat „Mali Bosut“?

Ekonomski tim UO: Program „Zaštita životne sredine“ u budžetu za 2026. godinu skače sa oko 13–14 miliona dinara (2025) na preko 36 miliona dinara (2026) – rast od preko 160%. To je ogroman skok.

Na papiru, to bi mogla da bude odlična vest ako bi taj novac zaista odlazio na:

• sanaciju divljih deponija u Šidu i selima,
• sređivanje smetlišta i čišćenje crnih tačaka,
• uređenje i zaštitu zelenih površina, drvorede, parkove,
• projekte prečišćavanja otpadnih voda,
• merenje i smanjenje aerozagađenja.

Međutim, iz samog budžeta i iz javno dostupnih informacija vidi se da je glavni pravac trošenja ovog skoka – projekat „Mali Bosut“ (rezervat prirode), a ne rešavanje svakodnevnih ekoloških problema građana u Šidu:

• ne rešava se gradska deponija,
• ne rešavaju se divlje deponije po selima,
• ne rešava se zagađenje vazduha u danima kada je Šid među najzagađenijim mestima u Srbiji.

Mi nemamo ništa protiv ulaganja u zaštićeno područje „Mali Bosut“ – naprotiv, to može biti dobra stvar za prirodu i turizam. Ali postavljamo dva ključna pitanja:

Prioriteti: Zašto se u situaciji rasutih deponija, zagađenja i neuređenih smetlišta oko nas, najveći skok ekološkog budžeta vezuje pre svega za jedan projekat – umesto da se deo tog novca usmeri i na konkretne probleme koje osećaju svi građani (smeće, dim, deponije, otpadne vode)?

Sukob interesa i politika: Ako istovremeno isti ljudi imaju i političku funkciju u opštini i vode strukture oko rezervata „Mali Bosut“, onda je potpuno legitimno pitanje da li se ekološki budžet koristi više za politički projekat i karijeru pojedinaca, nego za stvarno poboljšanje životne sredine u Šidu i selima.

Zato tražimo:

• javno objavljivanje detaljnog spiska svih ekoloških projekata za 2026. godinu, sa tačnim iznosima i lokacijama – posebno razdvojeno:

• koliko ide na Mali Bosut,
• koliko na deponije, čišćenje, otpad, kanalizaciju, zelene površine u samoj opštini;

• objavljivanje svih javnih nabavki i ugovora u oblasti ekologije;
• kvartalne izveštaje o realizaciji – koliko je od tih 36 miliona zaista završilo na terenu, a koliko na kancelarije, upravljačke strukture, projekte i promociju.

Tek kada se sve to objavi i kada građani vide da se:

• istovremeno uređuje Mali Bosut,
• ali i rešavaju deponije, otpad i zagađenje u Šidu i selima,

možemo reći da je ovaj skok u ekologiji stvarni napredak, a ne samo još jedan politički projekat pod plaštom zaštite prirode.

❓ 11. Kultura i sport – da li tu ima pomaka?

Ekonomski tim UO: Programi:

• „Razvoj kulture i informisanja“ – oko 10% budžeta,
• „Razvoj sporta i omladine“ – preko 4%.

U oba slučaja, u odnosu na 2025. godinu, sredstava ima više. Problem je što se ne vidi dovoljno jasno kako će se ta sredstva koristiti:

• koliko ide na plate ustanova (biblioteka, muzeji, galerije, KOC…),
• koliko na rad sa decom i mladima,
• koliko na lokalne medije (i da li su oni objektivni ili stranački),
• koliko na sportsku infrastrukturu, a koliko na klubove koji jedva preživljavaju.

Ako sav rast ode na:

• režijske troškove ustanova,
• manifestacije „za slikanje“,
• medije naklonjene vlasti,

onda građani neće osetiti stvarni napredak.

Naš stav je:

• kultura i sport treba da budu stvarno dostupni svima,
• posebno deci i mladima iz siromašnijih porodica i sela,
• budžet mora imati jasne stavke za konkretne programe, ne samo za održavanje aparata.

❓ 12. Šta budžet za 2026. govori o stanju javnih preduzeća u Šidu?

Ekonomski tim UO:

Kada pogledamo dotacije, transfere i stavke namenjene javnim preduzećima, vidimo da je budžet postao aparat za produžavanje života propalim sistemima, umesto instrument njihovog ozdravljenja.

Tu su, pre svega:

• JKP „Vodovod“ – prezadužen, zavisan od stalne pomoći opštine, iako građani plaćaju jednu od najskupljih cena vode u okruženju.
• JP Zavod za urbanizam – u blokadi, pa onda povremeno „spašavan“ kroz budžetske transfere, bez jasnog plana kako će izaći iz dugova i početi normalno da radi.
• JP „Javna rasveta“ – praktično gurnuto u likvidaciju, umesto da se napravi ozbiljna strategija za javnu rasvetu i energetsku efikasnost.
• JKP „Standard“ – najveće komunalno preduzeće, koje bi trebalo da bude kičma sistema (čistoća, pijaca, groblja, zelenilo…), a faktički preživljava uz pomoć dotacija i subvencija, uz sve slabiji kvalitet usluga na terenu.
• FK „Radnički“ (posredno kroz program sporta) – klub u finansijskom rasulu, kome se kroz budžet šalju nedovoljna i nestrateška sredstva, bez jasnog plana oporavka i rada sa mladima.

Umesto da budžet:

• postavi jasne uslove – plan restrukturiranja, rokove, odgovornost uprava,
• uvede principe: „novac dobijate, ali samo ako sprovodite plan ozdravljenja“,

mi imamo:

• „infuziju bez terapije“ – svake godine nova pomoć, a stanje isto ili gore.

Naš zahtev je:

• Da se uz budžet objave planovi poslovanja svih javnih preduzeća, sa tačnim podacima o dugu, gubicima i merama oporavka.
• Da se za svako JP (posebno Vodovod, Standard, Zavod za urbanizam i Javnu rasvetu) napravi plan restrukturiranja, sa: rokovima, rezovima nepotrebnih troškova, odgovornošću direktora i upravnih odbora.
• Da dotacije iz budžeta ne budu „blanko ček“, nego uslovljene konkretnim rezultatima – boljom uslugom za građane, manjim gubicima, transparentnijim radom.

Bez toga, javna preduzeća ostaju crne rupe budžeta, a građani dobijaju: visoke račune, lošu uslugu i svakogodišnje krpljenje kroz nove transfere iz kase opštine.

❓ 13. Šta biste vi konkretno promenili u budžetu za 2026?

Ekonomski tim UO: Evo kratkog spiska naših ključnih predloga:

1. Lokalni ekonomski razvoj – vratiti u život
   • uvesti stvaran program sa najmanje 2% budžeta (oko 30+ miliona dinara);
   • ulagati u: industrijske zone, podršku MSP, startapove, obuke, pisanje projekata.
2. Poljoprivreda i sela – dići na 5% budžeta
   • umesto manje od 2%, tražimo najmanje 5% (oko 80 miliona dinara);
   • prioritet: atarski putevi, kanali, podrška gazdinstvima, zadruge, infrastruktura u selima.
3. Obrazovanje – zaustaviti pad i raditi kapitalne projekte
   • vratiti osnovno i srednje obrazovanje najmanje na nivo 2025. godine;
   • jasno planirati rekonstrukcije škola, sala, dvorišta, kabineta.
4. Ograničiti rast rashoda za administraciju
   • zamrznuti broj zaposlenih u administraciji,
   • preispitati „usluge po ugovoru“ i „specijalizovane usluge“,
   • uvesti kontrolu i reviziju tih ugovora.
5. Ekologija – potpuna transparentnost
   • za svaku stavku: projekat, lokacija, iznos, rok, izvođač;
   • objavljivati kvartalne izveštaje.
6. Zdravstvo i socijalna zaštita – ciljani projekti
   • povećati sredstva bar do 1% za zdravstvo,
   • ulagati u ambulante po selima i infrastrukturu Doma zdravlja;
   • u socijali raditi ciljno sa najugroženijima (stariji, deca, invaliditet).
7. Participativni budžet – da i građani odlučuju
   • uvesti barem 1% budžeta koji će građani direktno raspoređivati kroz javno glasanje:
   • trotoari, rasveta, igrališta, parkići, manji projekti po mesnim zajednicama.

❓ 14. Kako biste jednom rečenicom opisali ovaj budžet?

Ekonomski tim UO:

„Budžet opštine Šid za 2026. godinu je budžet održavanja skupog aparata i političkih dogovora, sa simboličnim pomacima u ekologiji, dok su poljoprivreda, sela, obrazovanje, zdravstvo i lokalni ekonomski razvoj ostavljeni po strani.“

Nažalost ovaj budžet je usvojen bez ozbiljnih korekcija i predloga opozicije, tako da će 2026. biti još jedna godina u kojoj je bilo para – ali nije bilo vizije da se Šid stvarno promeni na bolje.